|
Пазарни је дан
Низ улицу одмичу коњска кола.
Однекуд лелече и набраја невидљиви просјак
Неко испробава хармонику
и квалитет доказује везући лијепо народно коло.
Раменима и стражњицама
људи крче пролаз слијепој журби.
Отворенооки слијепци још вјерују
да живот могу преварити: оседлати, осамарити,
а не мисле о смрти
па журе, журе, метеори им нису равни.
Човјек дере ђонове, журба душу,
луда памет све.
А лелекање просјака
и музицирање хармоникаша
тако се добро, животно-смртно слажу
јер,
живот судбински најбоље компонује и аранжира
без компоновања и аранжирања.
Знојни дланови грчевито стишћу
оно мало новаца у ћоши дна џепа
и што их више стишћу, све их брже губе,
и никад нико да схвати
како не фали новаца,
него мањка живота и даха!
Бугојно, 18.10.2005.
|