|
У зенит високо
Мисли и душу, вратом болним,
придижем често
Да докучим узрок и почело
Разлог за гуку сумње
што дуго је пртим.
Без напретка одбране
дуго ја живот шивах
Грким пелином истине убоден
Сазнањем оваплоћен крик
овај болан је.
Копрену сувислу к’о
гвоздену завјесу склањам
Дуго сам гњилост мирисао
Себи и бићу непримјерно
Тати туђег ордења
кратко славодобитни су.
Мој лахор заслужени
Дуго су скривали паразити
у ружама вјетрова
На прсте мисли узнесен
Провиднијим хоризонтима бродим
Сазнање једно здравља
ми вриједно.
(Зеница, 28.03.2005. год.)
|