|
Допустите ми да се представим.
Ја сам онај који ће унијети мало реда
У велику збрку коју зовете својим животом
И не волим причати о себи,
осим у врло ријетким пригодама
и можда ће то бити тек моментално
Но увјеравам вас – осјећат ћете се боље
Јер пред вама стоји особа
која је прошла исто оно што и ви
и која је ослушкивала и бдјела
Мало дубље и мало помније
Оно одбачено и прекрижено и прешућено
Испипавала и проучавала
Тапкала и запитано шутјела
Над питањем које је попут мача висјело
Над главом мојом твојом и већ сутра можда
Вашом
Када све скинеш са себе
И одјећу и мисли и лажи
И илузије и либидо
И обућеш примамљиву голотињу чињеница
Хоће ли ишта остати од тебе
Но ја не читам мисли а није ми барем за сада
Познат нитко тко би бар издалека
могао имати такве способности
Уколико би нетко од вас (камо среће!)
Познавао дотичну особу, нека буде толико љубазан
И држи је подаље од мене
јер особа која вам се управо представила
Постаје параноична при помисли
да је прозирна као стакло.
|