|
Азри
Семјуел Тејлор Колриџ
(: Samuel Taylor Coleridge, 1772-1834.)
Постоје л’ дв’је ствари код људи и жена
Да је једна другој тако слична, блиска
К’о што срећи сличи љубав узвраћена?
Азро, чију дражест не достиже исказ!
Сва љубав што тече кроз срце ми сада
И што слијева се у читаво т’јело
Из твоје фонтане извире и пада
М’јењајућ и пунећ моје биће ц’јело
К’о прољетна вода кад кроз снијег сипа
Љубав што нарасте преко сваке моћи
Да не може више, расте даље ипак
У животну срећу могу л’ је преточит’
И дати је теби, јер је мила моја
Твоје жиће Небо, а Вјечност доб твоја
* * *
У пустом крају је становала
Вилијам Вордсворт
(: William Wordsworth, 1770-1850.)
У пустом крају је становала
Поред извора ријеке
Дјева за коју љубав и хвала
Бјеху појаве ријетке.
Љубичица сред обраслих ст’јена
Непримијетна за око
Дивна к’о зв’језда што осамљена
на небу сја високо.
Кад неста, ријетки су знали за то
О Луси, незнаној жени
Ал она је у свом гробу и, ох,
То много значи мени.
* * *
La Belle Dame Sans Merci
Џон Китс
(: John Keats, 1795-1821.)
(одломак)
Срео сам даму сред једног поља
Коса јој тамна, лагано крочи
Предивна сва, вилино дијете
А дивље бјеху јој очи
Направих вијенац за њену главу
И наруквице, мирисни пас
Погледа ме са љубављу тада
И плачан испусти глас
Подигох је на коња у касу
И тај дан ништа не видјех друго
Наслонила се и пјевала је
Вилинску пјесму дуго
Хранила ме је маном росном
Медом и коријењем укусним
Чух кад на страном језику рече:
Волим те срцем свим
Превео: Харис Абдагић
|