|
Ти збрајаш своја годишта
Ја их хоћу заборавит
Ти сакупљаш посљедње лишће
Ја га хоћу расути…
Ти хоћеш ово стољеће посвојити
(Крлежа, Кавафи, Бродски, Сидран...)
Ти хоћеш тоновље које гласовир твој не даје…
Ја постајем нијемак из таме.
Тај поглед, плав на начин Симхе
Та стабљика стаса
Све у кликтај љепоте
Расипа се уз крик и вапај
Печат се судбе упличе
Постајем свјестан кликтаја празнине
Док драги сако Ти облачим
А руку хладну завлачим у џеп успомена
Листина се заборава задња гаси
Одлазим у љубичасту Собу
Тражим оно чега нема.
Какав ли свијет станује у Твоме срцу
Боже подари овој жени благи смирај
Који ће личити на наша поднева
Не допусти да лептир прекине лет
Пред непоновљивом трепавицом…
Боже подари још таквих сати
У којима ћу медовином ријечи
Подмазивати Сан
Сав зароњен у њен покрет.
Сарајево, ожујак сав ледан AD 2004
|