|
Сви видици мога ока
Што их небо модро спаја,
Са собом би да понесем
У њедрима завичаја.
И Лисову и Нинају,
Јарут, Шибе, густа Жара,
И све што ми у даљини
Моје срце болно пара,
Желио бих да напуним
Њедра пуна завичаја.
И Синана са гајдама,
И Пазарце с шаргијама,
Све планинке са штругљама,
И све ткаље с разбојима,
Ћилимима, киркитима,
И кошије коштанпољске
Што бивају сваког маја,
Желио бих да понесем
Њедра пуна завичаја.
Немој да заборавите
Да ми дате косце снажне,
И катуне и чобане,
Шупљи камен са Голаћа,
Мени су све ствари важне
Ако су из мога краја,
Вјерујте ми све ће стати,
Јер ја желим да понесем
Њедра пуна завичаја.
|