|
u grlu mi jedna
suza stoji
neizgovorena
gorčina
sa sijaset misli
vreba širokootvorenih očiju
i čeka
onaj trenutak bola
slutim
kad misli ne mogu
postati riječi
nego ostaju
same i
samo
teške u grlu zabušavaju povazdan
nemoguće
zar postoji takav
dio života?
kad pamet nadvlada
želje i potrebe
a ja ne kažem ono što mislim
ili ne umijem kasti?
|