|
на трен, спустио сам главу
на раме мајске траве
моје рожњаче остаклила свјежина јутра
насупрот небу, гњурци се завлаче у ријечну ријеч.
мир дана – ентелехија ноћи...
с тамније стране утиска што ослободио се тијела –
зри земља
длан ми је мајски год.
свијет настаје из еха воде (из најтише капи)
нијема видљивост,
увлачи вјетар у крошњу
(2003.)
|