Не може један такав Мост у моје очи стати
требам своје Тијело још мрзовољно
од шведске Хладноће очистити
наднијети над воде Неретве
и Равнотежу и Симетрију своју учинити знаном
и Мирисном

У Мостару си Болан не био
и Гледај само да ти очи не искапају
оваку Питомину
и Љепоту
и тражи Себе у мноштву сличних Себи
и Они су најљепши дио оне Слике
о којој се Сања
чим Сунце зађе иза Мунара
и Мостар утоне у своју прошлост

Како свему већ Знаном и Свијетлом
придодати још само једно Слово о Мосту
и о Мостару
потом отићи Незнан
и Непознат
остати сићушни дио Унутрашњег огледала
у коме се Све Сабира
да би се једном Одузимало
и Дијелило унаоколо као Лијек
прије него се Ногом ступи на Мост

Сада је Старац Младић
као Упис лијеп