Добро нам дошао у родно мјесто,
Стари Прогнан си био готово једанаест љета
У Граду своме опет се замостари
На радост ове Земље и срећу цијелога Свијета.

Дуго је простор над водом ледио наше душе
Празни су погледи били уз ријеку приковани
С надом смо гледали како се камени блокови суше
Снијући дан када ће у Мост бит узидани.

И ето тај дан је дошао, Ти си на мјесту старом
Блисташ у бијелом руху као тек рођено дијете
Сунце поново сија ко некад над Мостаром
Храбри скакачи у Неретву с јужне ограде лете.

Уз двије обале гордо гнијезде се Твоја крила
Галеб си који лебди понад смарагдне воде
Тужна је земља Хумска без Тебе, Стари била
Крадом смо бројили дане на путу до слободе.

По Твоме луку људи опет безбрижно шећу
Онако како су некад шетали стољећима
На Твоје куле птице с пјесмом у гласу слијећу
Док се заједно с нама радују прољећима.

Сретно Ти друго рођење, сада си као Нови
Спајаш Исток и Запад, будиш нам вјечиту наду
С тобом су од младости ране везани наши снови
Увијек си био понос лијепом Мостару граду.

Добро нам дошао на своје темеље, Стари
Уз радост ове Земље и срећу цијелога Свијета
На лијевој и десној обали вјечно се замостари
Од ведрог јулскога дана 2004. љета.

Мостар, 23. јула 2004. године