|
Тежак и уморан облак
Лијено се вуче,
У ведрине тајне слаже.
Хоће ли у каменој глави
Пробудити мисао,
Окренути свјетлост
У слијепо око,
И млијечним вјетром
Провјетрити душу?
Из црног мрака,
Пружаш окрварену руку
И хоћеш да поједеш
Настале ведрине.
(из новог рукописа)
|