|
Surovo i okrutno
Bolom praćeno
Biserje prosuto
U nepovrat straćeno.
Bol u duši
Telo ko klada
Kuća se ruši
Dal’ pravi strada.
Zatvore pune
Po tuđem nalogu
Stavljaju na muku
A kunu se Bogu.
Za koga
I zašta
U ime Boga
Da rade svašta.
Pa mi smo braća
Od jednog roda
Ruku na sebe
Pa krv nije voda.
Surovo i okrutno
Biserje prosuto
Sreća nas ne prati
Đavo da ode i da se
Ne vrati.
april 2002.
|