|
Она бјеше
љепотица
обасјана сунцем
овдашњег поднебља.
Она бјеше
пожуда
многих путника
намјерника.
Она бјеше
пркосна од сна
и чојством омеђена.
Она бјеше
нада за излаз из
из безнађа
планине крви што Балканом
зову.
Но, као што и каже мисао стара:
„Нада умире посљедња…“
…и она нестаде
у бесмислу надања.
Име јој бјеше
Босна
и
Херцеговина.
|