- Када изградимо капитализам,
опет ћемо бити у – социјализму.
- Из реалног социјализма,
ушли смо у нереални капитализам.
- Комунизам је био само добра идеја.
Добре идеје – никада не умиру.
- Радници су творнице освојили револуцијом,
а изгубили су их – транзицијом.
- Опет смо криво примијенили
марксистичку теорију о одумирању државе.
Социјалистичка држава одумрла је у – капиталистичку.
- Глобализам ће јачати све док радници буду
плаћали – глобу капиталистима.
- Држава ће без проблема правити реформе,
све док су синдикати – ван форме.
- Неки синдикалисти се толико боре за раднике,
да их треба прогласити – палим борцима.
- Живимо глобално. Радимо парцијално!
- Кад синдикати падну на испиту,
радници понављају годину.
- Радничка класа, без борбе је предала власт
– држави и послодавцима.
- Наши синдикати имају свијетле традиције,
и – сиву перспективу.
- Кад синдикати закажу,
тада послодавци радницима – откажу.
- Некада су синдикати предводили раднике.
Сада држава предводи и синдикате и раднике.
- Постао је социјални случај.
Посве случајно
- Капитализам је на сцени.
Радници и синдикати су – у гледалишту.
- Од када имамо пуно синдиката,
синдикална кошарица нам је све – празнија.
- Дједа мраз је дјеци наших радника и ове године
донио пуно – хладних дана и ноћи.
- Наши радници су свестрани.
– Има их на све стране.
- Држава чини све да би наши синдикати,
имали што мање – посла.
- Социјалне разлике се продубљују.
А наши џепови су – све плићи.
- На крају сваке пословне године
код нас се редовно појављују
– вишкови … радника.
- Држава чини све да нам олакша живот.
Узима нам све више.
- Наши судови су затрпани предметима.
Зато не видимо што нам све раде.
- Некада смо били „златна средина“.
Сада смо – „средња жалост“.
- Бацио је груду земље,
након што је установио да није – родна.
- Раднике је лако угушити у мору – проблема.
Они у њему ионако лоше пливају.
- Кад год би радници добро радили,
послодавци би на њима добро – зарадили.
- Док радници раде локално,
наши политичари мисле – глобално.
- Да нисмо пуно радили,
не би нас толико – израдили.
- Радимо као црнци.
Није ни чудно што нам је перспектива – црна.
- Штрајкова је све мање.
Синдикати су коначно задовољни
– све тежим положајем радника.
- Што не урадите данас, други ће урадити сутра.
- Ако умировљеницима није добро данас,
не вриједи им се борити за боље – сутра.
- Неписменима се увијек – лоше пише.
- Лоши пољопривредници и у вријеме суше
више воле разводњавати,
него – наводњавати.
- Радио је тешка срца,
све док му није пао камен – са срца.
- Док заступници без проблема подижу два прста,
радници од посла не могу подићи ни – главу.
- „Бем ти државу“ у којој најлошији политичар,
зарађује више од – најбољег радника.
- Плати и уживај, каже ми шеф сале,
док богатом госту точи скупа пића.
Како да уживам кад су плаће мале,
и када сам себи изгледам ко – сића.
- Радницима – творнице,
Просвјетарима – зборнице.
- Извађено камење из жучи и бубрега,
наши радници ће узидати у – бољу будућност.
- Да се није увукао шефу,
и даље би га вукли по тешким пословима.
- Жестоко се борио, све док није – сагорио.
- Држава брине за здравље наших умировљеника.
Малим мировинама, држи их на – дијети.
- Долазе бољи дани, каже радник сину.
Бољи дани су за вама – одговара му син.
- Изаћи ћемо ми из кризе.
– Врата су нам широм отворена.
- Одбили су ме на натјечају, због вишка – година.
- Да би политичари били на висини задатка,
радници морају тај задатак – извршити.
- Дијелио је задатке шаком и капом,
а извршавао само – шаком.
- Тајкуни су добро научили збрајање и одузимање – од радника.
- Творнице радницима – мот(и)ке тежацима!
- Социјализам је довео до кризе капитализма.
- Првобитну акумулацију капитала
најбоље су искористили они,
који су тек изашли из – првобитне заједнице.
- Ето, и ми смо догурали високо,
каже пословођа радницима
– на задњем кату небодера.
- Припадници младе генерације су све паметнији.
Знају да се радом ништа велико не може постићи.
- Нитко није савршен, рече кочијаш коњу.
Али, зна се, у чијим је рукама – бич.
- Памет у главу и пут под ноге,
рече отац сину испраћајући га на рад – у иноземство.
- Од када сам узео све у своје руке
– немам баш ништа.
- Наши радници су у дилеми:
Остати на послу, или – отићи вани.
- Чему журбу кад ионако
нећемо далеко стићи!
- Капитал се сваким даном оплођава.
А наш наталитет и даље опада.
- Тко ће коме ако не свој своме.
Врат сломити!
- Лопови не маре за државне и вјерске благдане.
Њима је сваки дан – радни.
Иво Мијо Андрић
|