|
Волим ове зреле године
Када се кајмак обира,
Ја берем своје нове,
Трагове живота, додира.
Не берем славу, шта ће ми,
Обрсте славолуке
Мрачни јахачи без коња.
Ја берем твоје руке.
Додирнуо ме прамичак
Између два облутка,
Тек проклијали прсти –
Родила ми се Унука.
Дотакнула ме туга
Свијета, срља у мраку.
И у сну свјетлост пјесме,
Твој корак у мом кораку.
|