|
Gospode, kad planine
(te ruke pružene Tebi)
budeš zaodijevao bjelinom,
zažmiri malo
i prospi snijeg dalje od Bosne
Kad ledom okuješ zemlju
(krhku, ranjivu, lomnu…)
otvori na nebu prozor
i puhni u smjeru Bosne.
Ugrij svojim dahom
ono što još diše
na nogama održi
sve što se k Tebi diže.
Svrni pogled
(– Pogledaj na Bosnu, Bože! –)
i daruj joj
blagu zimu.
U srcu hladnoće
probudi toplinu.
|