|
Огласио се, и јавно, Реља Бугариновић, предсједник Комисије за измјене назива улица и јавних установа у Бијељини. Његов ретроградни излив мишљења и погледа на живот показује и његово само биће. Нема ни толеранције, ни умјерености, ни правичности. То је исти онај рјечник и бијес јуришника и одборника са сједнице Скупштине општине Бијељина, 15.8.1992. године, када је донешена Одлука о хировитом брисању имена улица, тргова и установа и давања нових. У тој необузданости нестала су и имена великана Др. Кецмановића, Родољуба Чолаковића, Веселина Маслеше, Ервина Егона Киша, те Трг ослобођења, Трг жртава фашистичког терора и тако редом. Рехабилитовани су фашисти, четници, кољачи, никоговићи, а уз све то запљуснула су имена из митологије, митоманије и остала. Исказано је елементарно непознавање вриједности личности, незнања и примитивизма. Тако су Андрић, Ћопић, Васко Попа, Десанка Максимовић добили њиве и сокаке. У тим јуришничким заносима и брисању и давању нових имена ишло се до неукуса у србовању и брисању свега што није српско. Тада се то морало прихватити, али већина грађана није могла, ни тада ни данас, то схватити и одобрити. Жалосно је што је све то, и након четрнаест година, забетонирано. У Скупштини општине, и позиција и опозиција, то упорно чувају. Да није тако не би могао Реља Бугариновић бити предсједник Комисије. За то Реља и није сам кривац, што упорно брани неодбрањиво, већ и СО Бијељина. Предсједник Комисије је заробљеник сопствене таме из које не може да изађе. Живи животом поражених, али не и искоријењених нациошовиниста. Он још живи у 1992. години са јахачима Апокалипсе. То је његова мука и право. Али, чим његово право крши и вријеђа људска права и права других онда то више није у складу са основним људским правима. У овом случају, он оспорава право другим народима који живе у Бијељини. Скупштина општине Бијељина (у засједању) мора одмах рашчистити са таквим ригидним предсједником Комисије. Онај ко и даље, у име Општине, србује, не може и не смије имати подршку. Са Рељом и Рељама нема ни кретања, ни праштања ни помирења ни толеранције. Све што је супротно томе, ма од кога долазило, угрожава и крши основна људска права, а, у овом случају, то је лоше за Бијељину. И актуелна власт може бити хуманистичка, ако је утемељена на законима општег добра за све грађане.
Љубав према човјеку није, говорио је Фјодор Михајловић Достојевски, владавина над другима и покоравање другог, већ поштовање слободе другог.
Отуда, предсједник поменуте Комисије треба да буде цивилизован, правичан, умјерен, толерантан и да поштује Муслимане/Бошњаке, наше суграђане и прихвати њихова права као и права осталих, а све у складу са Општом декларацијом ОУН о људским правима. А Реља и Реље нека и даље живе у свом мраку. То је њихово, и само њихово, право.
Лазар Манојловић,
члан Хелсиншког комитета за људска права у БиХ
|