|
Ко нам је ову љепоту за очи и храну за душу овдје подарио?
Аутор изложбе, Срећко Галић, рођен је 1935. године у познатој и честитој породици Галић, а у Љубушком у Херцеговини. Ту је провео дјетињство и завршио нижу реалну гимназију. Након тога одлази у Сарајево гдје успјешно похађа и завршава петогодишњу Средњу примијењену школу, Одсјек за вајарство завршава, 1962. године, на Академији ликовних умјетности београдског Универзитета. У току студија, истакао се и сврстао међу најбоље студенте освојивши на конкурсу прву и другу награду за скулптуру, у дрвету и у камену. Ту успјешност наставио је и након завршених студија. Од 1959. године, па до данас, учествовао је, са најбољим радовима, на преко 40 колективних и три самосталне изложбе на простору екс Југославије. Од 1966. године је члан УЛУБиХ-а и Савеза ликовних умјетника Југославије, те члан Друштва ликовних умјетника у Тузли. Поред успјешног вајарског и сликарског рада живот је посветио и педагошком раду односно образовању и васпитању младих. У његовој класи прошло је, од 1963. до 1994. године хиљаде и хиљаде основаца, средњошколаца и студената. Као професор ликовне културе радио је у Гимназији и Учитељској школи, 1963. године у Љубушком. Из Херцеговине долази у Босну, а у Лукавац да предаје у Основној школи „Вјекослав Туњић“ и Гимназији, да би 1967. године прешао у комшилук, а у Тузлу и да у њој остане до данашњих дана. Радни вијек ће завршити као успјешан професор ликовне културе на Педагошкој академији и у Основној школи „Браћа Рибар“.
И у раду са младима, на педагошком пољу, и у личној преокупацији Срећко Галић је прије свега окупиран скулпторском дјелатношћу. У њој најбоље обједињава и изражава психичко-физичке елементе: боја, линија, површина, маса, композиција, такстатура, материјализација, удубљења и испупчења.
Знао је професор добро законитост тога заната, јер ко то најбоље распореди у својим дјелима њему се одају и најбоља признања, а професор Галић је успио да буде и остане до данас међу најбољима.
Кроз његове скулпторске радове провејава Дарвинова теорија, јер је њу изучио и добро примијенио, те пажљивим посматрањем добијате читав циклус из области еволуције укомпонован у скулптуре. Схвативши да живот настаје из јајета умјетник Галић то сјајно дочарава и облицима скулптура. Многе скулптуре носе карактеристику и облик јајета. У свом вишедеценијском раду професор Галић успјешно се бавио и цртежом и сликарством. Али, најдубље и најуспјешније трагове оставио је на пољу вајарства. Од 1966. до 1986. године урадио је 30 биста истакнутих личности друштвеног, јавног и културног живота у простору и на простору Тузле. Ту су, прије свих, Браћа Рибар, Лоло и Јурица, Мијо Керошевић Гуја, Вјекослав Туњић и други. У Љубушком је оставио сјајне бисте хероја Јуре Галића, Енеса Ормана и Марјана Приморца, а посебно су му драге бисте Јосипа Броза и Стјепана Радића. Али, драге су му свакако све, јер су то његова добра и успјешна дјела. Са њима живи, за њих живи и од њих живи. Зато 1985. године добија атеље за вајарство у коме живи и успјешно ради све до почетка 1992. године, све до почетка зла и појаве рушилачких хорди рата. У том времену, а на овом простору атеље му је насилно отет, опљачкан и уништен. Вриједне скулптуре, слике, цртежи и нумизматичка, скупоцјена, збирка су украдени. Све што је добро урадио скупо је платио. Отишао му је читав један дио умјетничког рада и стваралаштва. Али умјетник не би био умјетник да и када му је најтеже остаје моралан и усправан. Срећко Галић, професор, овај ту, поред нас и данас као такав корача улицама овог града, живи у њему и са нама дарујући нас и даље лијепим дјелима и успоменама. Након уништеног и отетог атељеа бави се, од 1992. године до данас, комерцијалном умјетношћу, односно израдом цртежа-портрета на надгробним споменицима. Урадио их је преко пет хиљада на задовољство и радост фамилија које у умјетника имају повјерења.
За успјешно стваралаштво у области педагошког и умјетничког рада добио је низ стручних и друштвених награда и признања. А награда за животно дјело је све оно што је у животу и за живот створио. То остаје као споменик пун части на коме коров неће нићи и рђа неће пасти. То је, између осталог, и ова данашња трећа самостална изложба, као дио Галићева успјешног стваралаштва.
|