|
 Сваким даном све више блиједи права слика Мостара, све је мање нашег града у којем смо се радовали и плакали, одрастали и живјели, све је мање Мостараца за узор и понос мостарске раје од угледа и чистоте душе.
Данас, окупљени овдје а обавијени тугом и скрхани болом опраштамо се од једног од тих истинских амбасадора и чувара љепоте мостарске а надасве универзалне људске душе – нашег Браце, примаријуса доктора Златка Хрвића.
У једној особи и љекар по струци и човјек по задатку – којега ли само божијег дара, а с друге стране којега ли само губитка за наш колектив, за здравство, за град у цјелини.
А наш рањени град је и те како требао и добричину и стручњака Златка, човјека и љекара, да тјеши и лијечи рањене душе. Када за некога употријебите синтагму „душа од човјека“ или „да је више људи“, онда знамо да је то личност по мјери свих нас. Да је то човјек који посједује и високе моралне и људске квалитете или једноставно да је то човјек од мјере и по мјери.
Био је и остао мостарска раја, а родио се … зар је то важно када и гдје, уосталом оно што је важно је то да је наш Златко, примаријус др Хрвић рођен с хипократизмом те је као дипломант медицине и љекар, заправо, само формално полагао заклетву о обавезујућим етичким начелима љекарског позива.
Примаријус др Златко Хрвић је већ као човјек посједовао уграђена стоичка начела љубави коју треба исказивати другим људима, односно већ је посједовао човјекољубље.
У личности др Хрвића саткано је све оно што се назива хуманост, филантропија и алтруизам.
А кад те оцјене изрекне странац, а странци су пословично резервисани и шкрти на ријечима, онда се те ријечи похвале мултиплицирају и добивају посебну димензију и тежину.
Наиме,прије неколико дана један високо позиционирани службеник мисије ОСЦЕ-а у БиХ одлазећи на нову дужност највише је простора у свом опроштајном говору управо посветио добрим и племенитим Мостарцима узимајући за парадигму – примаријус др Хрвића.
У Мостарцима познатом извиђачком парку тај велики пријатељ Мостара засадио је једну, у свијету ријетку, врсту дрвета под називом гинко билоба. Дрво се још само сачувало у Јапану и заправо је живи фосил, једини од те врсте опстао а постојао је још у доба диносаура. Дрво симболизира дуговјечност, сједињење супротности, мир и љубав. То ријетко и драгоцјено дрво посветио је, како је истакао, свим добрим Мостарцима а понајвише др. Хрвићу истичући да су његово дјело и живот права слика за европски рам човјека и метафора основне људске задаће и битисања на овом свијету.
У богатој радној и животној биографији примаријуса др Златка Хрвића поред осталог је записано: основну школу завршио је у Јабланици 1965. године, а мостарску Гимназију 1969. године. Медицински факултет завршио је 1976. године у Сарајеву. У Сарајеву је др Хрвић завршио и специјализацију из неуропсихијатрије. Такођер похађао је и постдипломски студиј из исте области.
Радио је у Јабланици и у РМЦ „Др Сафет Мујић“. Прије рата обављао је функцију шефа специјалне болнице за душевне болеснике Домановићи. Из тог периода, тачније априла 1992. године, због ратних дејстава и због животне угрожености смјело се одлучио с колегама и 220 пацијената те их је у тешким увјетима евакуирао у Мостар. Ми што боље памтимо, сјећамо се да су ту потресну драму на чијем је челу био др Хрвић пренијели сви свјетски медији.
У јулу 1997. године основао је први центар за ментално здравље у БиХ на чијем је челу био док га није схрвала опака болест. Стекао је и диплому из групне анализе у периоду 2001/2002. Крајем 2003. године боравио је као члан експертног државног тима у Ден Хагу на тренинг програму за рад са свједоцима.
Својим стручним прилозима посебно се истакао као члан уредништва часописа „Ментално здравље у заједници“. Оснивач је удружења за узајамну помоћ у душевној невољи „Бехар“ који заједно са центром за превенцију и изван болничко лијечење представља ударну тачку у борби против наркоманије у нашем граду.
Посебно ће остати забиљежена његова функционална едукација младих средњошколаца и студената. Дуг је списак објављених стручних радова и прилога, учешћа на појединим конгресима и симпозијима и бројним предавањима широм свијета, те наступа у емисијама реномираних свјетских тв-кућа.
Иако пун скромности, др Хрвић је с поносом највише истицао свој допринос у реформи менталног здравља.
На првом конгресу психијатара БиХ, центар на чијем челу је био др. Хрвић проглашен је најбољим у БиХ, а он је за свој рад проглашен једним од најуспјешнијих психијатара у земљи. Звање примаријуса добио је марта 2004. године.
Драги Златко, немјерљив је твој допринос у области здравства и оздрављењу сензибилних душа рањеног града а посебно оних малих, обичних људи за које си био не само велики доктор, него и истински пријатељ великог срца.
Широк и миран као човјека пожртвован и стручан као љекар, наш Златко је примјер човјека у бијелом каквог су жељели и пацијенти и струка.
Поносни на тебе а тужни због твог одласка још једном изражавам искрено и дубоко саучешће у име свих запосленика РМЦ „Др Сафет Мујић“ Мостар твојој супрузи Сенади, кћеркама Вањи и Реии, сестри Мајди, унучадима Омару, Џану и Ариу, родбини и пријатељима и свим Мостарцима који су те вољели,а које си и сам волио.
Нека ти је велики рахмет и лахка земља мостарска!
Прим. др. Сафет Омеровић,
директор РМЦ „Др Сафет Мујић“
|