|
Бити у истини
и убирати плодове
развидности, слободе
и једноставности.
Овај мали наговор почињем
с надом.
Унутарња слобода
и присутност трају
и богатство су.
Све до потпуног
предања,
до заборава на себе самог.
Несхватљиву тајну љубави
откривамо у сусрету
пред лицем смрти.
Раздајемо се, дијелимо.
Молитву разумијем као једноставност,
која тражи будност.
Божију присутност
у властитом животу.
Око је свјетиљка нашем тијелу:
Пробуди се!
Искуство је то живљења
у неком другом
и другачијем свијету.
Пут живљења у Присутности,
у свијести Присутности.
И уживања у њој.
Спас је у смислу сусрета
са Богом.
У Њему тражимо све одговоре.
Ко сам Ја?!
У Њему коме припада
све створено.
У којем се смирујемо
и проналазимо…
|