По Мажуранићу
У самоћи усред ноћи
Када небом месец скочи
Отварамо широм очи
Где су кључи од небеса
Гром је творац урнебеса
Срб је на Србина бесан
Земаљски му простор тесан
Свога брата свога Срба
Воли да види голотрба
Без иметка пуког гољу
Обученог у зловољу
Србин своме брату Србу
Подарује бриге грбу
Једно ради друго збори
Свога брата муком мори
Како ли ће народ божји
Да се једном људски сложи
Кад не воли братац брата
Ето браћи суноврата!
|