|
„Врата су непресушна симболика живота!“ – истиче Исмет проналазећи тако одговоре на питања која живот шаље у најнеобичнијим формама...
Исмет Курт није академски сликар, он је свјетски стручњак за производњу алуминија, али таленат с којим се човјек роди неисцрпан је извор и покретач онда када се најмање надамо, рећи ће Исмет, повезујући на тај начин догађаје из прошлости са својим радом.
Лична трагедија Исмета Курта 1993. године у којој је изгубио пола своје породице, како сам каже, поклопила се са озбиљним почетком радова који настају у бакру.
Већ на први, лаички поглед, то су врхунска умјетничка дјела у којима се оживљава стари дух Мостара и меланхолични спори живот на калдрми.
„Не могу се отети дојму да садашња брзина живота утиче на много ствари у нашим животима. Већину времена проводим у атељеу, регенеришем се, предајем се послу и макар у себи чувам зрнца прошлости, а онда кроз умјетнички израз допирем до садашњости“ – став је од којег не одступа Исмет.
Све је почело давне 1974. године, прича Исма, јер у Мостару свако има надимак, када је пролазио поред атељеа академског сликара Шахзудина Зубчевића који је пред вратима изложио управо завршени рад у бакру, а на њему стара кућа и капиџик.
„Би ли ја ово могао урадити“? – упитао сам супругу Бибку, јер моја велика љубав према умјетности завршавала се тих година на неколицини мањих радова, никад изложених. Страх од критике био је већи. – појашњава Курт са смијешком.
„Пролазници, љубитељи доброг бакреног рада најчешће не знају како се зове техника у којој радим па док проматрају изложене радове често имам мали час па им кажем да барељеф представља ниски рељеф код кога се избочине не издижу много изнад подлоге, у што спадају металне кованице, грбови, стећци… и никада ми није тешко тако објашњавати шта то ја заправо радим.“ – сликовито описује умјетник један свој радни дан.
Старо жељезо, бакар и дрво, увезани у ове три компоненте стварају јединствену цјелину која својом аутентичношћу оставља надалеко препознатљив траг овог мостарског умјетника.
Тако његове радове описују познаваоци, коментаришући да бројне домове краси његов барељеф те са поносом препоручују даје незаобилазан посјет Мостару свакако радња у којој жељезо добива своје наличје.
Стара севдалинка „Мостарски дућани“ омиљена је Курту па он, на несвакидашњи начин, покушава направити паралелу: објашњава како ни Фата из ове пјесме није баш случајно ушла у магазу сама… јер увијек нам се у животу затварају једна, а отварају друга врата.
„Кад спознамо да се пред нама константно затварају, а потом отварају нова врата, лакше је прихватити све промјене које нам долазе у сусрет.“ – каже Исмет Курт, који са зачуђујућом храброшћу говори како је смогао снагу да превазиђе губитак најмилијих и да је његово стварање у бакру био пут за почетак новог живота.
Стари дио Мостара препун је малих дућана и радњи из којих на осебујан начин произлазе разне животне и умјетничке приче. Завирити у неке од њих задовољства су која град на Неретви крије са тежњом да буду откривена…
|