|
Шта су друго звијезде
него слова којима Створитељ
исписа судбу Васељене?
Читај, о зачуђени,
док томе је вријеме,
небеска слова редом.
Једно по једно сричи,
у ријечи их плети,
у њима свој одраз тражи.
У почетку бијаше
једно једино Слово,
једна Звијезда, дакле.
А долази тренутак
кад ће у једно Слово
све опет да се врати.
Варљив је звјездани сјај
и зато, о изгубљени,
трагај за својим Словом.
|