|
Blato mi je već ušlo u zglobove i dupe.
Bože, hoću li živ, izići iz ove rupe?
Šake i prsti srasli s kundakom i obaračem.
Više se ne smijem.
A ne mogu da plačem.
* * *
Ako već branim Zemlju
a ona mene brani,
zašto čekaju crvi
da ih sobom hranim?
* * *
Ako je domovina kabur,
a
mezarje plodna njiva,
neka predahnu malo.
Neka me gledaju živa.
|