Пјесничкој браћи Вељи Милошевићу, Атифу Кујунџићу и Иви Мији
Андрићу
Не иди Вељо у касне сате
Не иди страдалниче, не иди брате
Не иди Вељо по мјесечини
Пресрест ће те чувари таме и џини
Не иди Вељо из Дома писаца
Нигдје не иди без звијезда и свитаца
Остаћеш Вељо без своје лирике
Остаће Алек без своје прилике
Остаћеш Вељо усред преврата
У дому своме без крова и врата
Не иди када вријеме није
Допаст ћеш бољке и робије
Не одлази, рођени, када друштво чека
Далеко је до љубави, довијека
Не рече све што си хтио
У багрем-башти гдје си боравио
Ово јесте Балкан, драги и најдражи
Гдје те драга по беспућима тражи
Дјеца јесу војска најјача
Зову те, зову из цвјетних палача
Не путуј у дане позне
Како ћеш без земље Босне
Не иди без поздрава и чаше вина
Бит ће тужна твоја Херцеговина
Бит ће пусто вече у кући Ћоровића
И мук се чути све до Житомислића
Засјат ће суза у Шантићевој башти
Да се сретамо у незабораву, у машти
У Мостару, испод Цима
Хамза ти пружа гроздове рима
Скендер те призива из понорнице
Сонети су златна слова наше осмртнице
А на Барама Мак чека
И све модрија Модра ријека
Тамо су славне поете и боеми
Нек’ ти је покој души и рахмет големи.
Сарајево, октобар 2004.
|