|
Алији Џоговићу, професору
и књижевнику из Пећи на Косову
Израсло и расуто широм Босне Пркосне
то Босанско Знаковље траје у мојој Души
гдје га највише и има
на Челу и у Потиљку
и на Лицу моме босанском га има
Већ сам одабрао Стећак
подно кога ћу Лећи када за то дође Вријеме
и Земља је увијек спремна да ме прими
и да успокоји Звијер у мени
тиме што ћу престати Дисати
престати Очајавати
Док живим
морам бити Разапет између двије Крајности
између Краја и Бескраја
ја са Чехром босанском
и Драчом херцеговачком у Души
Само колико волим Сунце
и Слободу
и Слободан пад
драги мој Боже
кад прије израстох у Љубавника и Смртника
само што сам направио неколико Корака
и изашао из Круга
из Себе здравог и тамног
Зашто сам изашао
Они што ме Прогоне
Знају све о Мени
и Треба да Знају да нисам без Гласа
Увијек
|