Рамо
Горњи Вакуф, јуна, 1974.
Пошао сам само да се сликам.
У Вакуфу, ради карте личне.
Нисам дуго долазио у Град.
Ни због тога,
ни због ствари сличне.
Пут дугачак за штап и опанке.
За француску капу и копоран.
Пригрнут ми сако
и
постранке,
торба,
кад сам за ужину хоран.
Што ти је Град!
Тврда му и џада!
А на њиви као на душеку.
Шума сва од мириса и хлада.
Овдје,
још се надам дегенеку.
Срећом,
могу да пригризем сира
и погаче са мога огњишта.
Саобраћај у глави ми свира.
Журим кући,
не држи ме ништа.
Пуна црта,
Аутодијелови.
Тротоари, асфалт и хидранти.
Код куће ми краве и волови.
У селу ме свако дрво памти. |
Рамо
Горњи Вакуф, јуна, 1974.
|