|
Дуго ће бити путовање,
између лова на харинге и библиотеке,
кроз мемлу музеја, прашину антикварница,
ехо писаће машине и свјежи мирис књига.
У дубинама пречистих акваторија,
од миомирисног зноја женских оаза
до леденог бријега у чаши амара.
Надомак драча под хаљом собарице
у хотелу Бауер у Венецији,
далек од себе у огледалу жеге,
даљи од грчких острва по којима
просух слова једне химне,
лијека од бијеле магије општег.
Од арене Сан Паола у Напуљу
До свечаних конгреса посвећених
заштити култура земаља Медитерана.
Ако се путовање икад оконча,
на календару остаће датум рођења.
Видјећу нетакнут ђон на сандалама,
оковратник бијеле кошуље без зноја.
Само ће тинта пучине из пера искапати
и друго дуго путовање може да почне.
Али, камо кренути, у шта поринути брод
кад су мора исцурјела.
Ни смрт ме без мора неће.
7. април 2005.
|