|
Били смо, Куме, млади и луди
и вјеровали добри су људи.
Живот би поље под румен маком,
дијелимо љубав капом и шаком.
За 8. март руже, букете
дамама што чувају јавне клозете
Били смо покретне спомен чесме,
заљубљени су пили наше пјесме.
А онда одједном све се стропошта
ко златан лук Старог моста.
Наивни какви смо нисмо ни знали
да и ми с њим смо доље пали.
Румен макови с Југом су свели
ал’ остали су пријатељи.
А шта ће нам, Куме, љепше и бјеље
док чувамо старе пријатеље.
(2001.)
|