Sa balkona petog sprata
vidi avliju, kuće i šumu.
Dugo gleda i osluškuje.
Nešto ima na umu.
Šta mu u krvi geni rade?
Šta mu zaista gledaju oči?
Jer,
mačku kad vidi na kontejneru
spreman je s petog da skoči.
Strašno zalaje.
Ključa od bijesa.
Trči kroz kuću do vanjskih vrata.
Frkće i gunđa.
Ljutit se stresa.
Spreman mačku da hvata.
Izvedem ga i pustim u dvorište.
Sa mačkom je oči u oči.
Oboje frkću, ljute se šište.
Mački se i rep ukoči.
I tu sve stane.
Beni na poskok.
Mačka na odskok.
I ja na doskok
ako bude,
da se baš dohvate i polude.
No,
oni se dobro znaju.
Predstavljaju raju!
Jedno drugom prijete,
Al’ se ne diraju.
Stoje, gledaju se.
Baš se: studiraju.
Pas i mačka – tu je: tačka.
Stvar poznata.
Ne mogu bez rata.
|