|
Из готово сваке пјесме уврштене у књигу зрачи двосмјерна љубав која свједочи о дубинској повезаности аутора и њихових родитеља. Та љубав није производ узајамне егзистенцијалне овисности, већ чврсте емотивне везе пјесника и њихових мајки и очева. Она сеже од најранијег дјетињства, кад су у обитељским гнијездима Милошевића, Андрића и Кујунџића израстали будући пјесници, чији је глас остао вјеран завичају и топлом родитељском дому и загрљају. Касније сеобе и заснивање властитих обитељских заједница нису кидали чврсту емотивну везу пјесника с њиховим мајкама и очевима. Чак ни очеви прерани одласци из свијета из којег ћемо једнога дана сви ми отићи, нису гасили пјесничку жељу и потребу за писањем пјесама с посветама оцу. Своје понајбоље пјесме посвећене оцу Андрић и Кујунџић написали су у годинама сјећања на своје племените очеве Мију и Мују. Колико је та емотивна веза снажна и дубока рјечито потврђују ови стихови:
- Твоје тијело кружи у облику воде,
- Кости су твоје земљом опточене,
- Дух твој је оче златни прах слободе
- (И.М. Андрић: Сонетна звијезда оцу)
- Не да се Стари, нема такве моћи,
- Живи у синовима и у шћерима,
- Више неће ићи нит ће откуд доћи,
- Џаба чекамо данима, вечерима.
- (А. Кујунџић: Балада о Муји Кујунџићу)
За разлику од Андрића и Кујунџића који су више пјесама посветили оцу, у Милошевићевом избору знатно је више пјесама о мајци. Разлог томе је прерани губитак оца који је страдао још у Другом свјетском рату. О оцу пјесник пјева на темељу прича о његовој људској доброти. Пјевање о мајци у Милошевићевој поезији је маштовито, разиграно саткано од тананих нити, које спајају сиромашно дјетињство и богату пјесничку опсервацију свега што је уз њега везано. Мајка је најљепши цвијет у пјесниковој башти и мирис тога цвијета. Она је биљка која лијечи, пчела која неуморно ради, кап воде на сухим уснама, и звијезда ведра која се смијеши, као што пјесник пјева у пјесми Мајчина суза.
- Мајчина суза, звијезда ведра
- Што бди над тобом док се смијешиш,
- Која те чува, која те гледа,
- Да ти се ништа ружно не деси.
И док Милошевић мајку гледа очима дјетета, Кујунџић и Андрић интензивну пјесничку комуникацију с мајком и оцем успостављају у зрелијим годинама. Цијели избор тако добија оквир у коме се могу пронаћи читатељи различите добне зрелости, од дјеце у вртићима до старијих особа.
По одабиру пјесама аутори су се првенствено руководили њиховим књижевно-естетским вриједностима и педагошким порукама. У књигу је тако уврштено више десетака пјесама које могу наћи мјесто у антологијама и школским уџбеницима. Значај теме и неупитни квалитет изабраних пјесама, отварају могућност уврштавања књиге у обавезну школску лектиру за основне школе. То би било и највеће признање ауторима за уложени напор у стварању књиге, каква већ дуго није објављена на нашим просторима.
|