Мост - Индекс
Мост - Претплата
Никола Јанковић: Акт [Повећај]

Индекс · Нови број · Архива · Тражи · Инфо · Линкови
Редакција · Претплата · Контакт

Број 172 (83 - нова серија)

Година XXIX март/ожујак 2004.

Latinica · Ћирилица · Transliteration

Претходна · Садржај · Наредна

Проф. др. Исмет Диздаревић
Изложба реминисценција Салке М. Пезе

Израстање умилних звукова из тишина утканих у споју воде и камена

Надахнута остварења надареног ликовног умјетника Салке Пезе говоре језиком необичности у обичном, језиком вјечне љепоте у стално присутној игри смарагдне ријеке и њене избраздане стијеновите обале, језиком звука који израња из пространих тишина усађених у, ликовно осмишљеним, откинутим просторима. Сензибилно обликовање хладноће у плаховитој ужурбаности зелене љепотице Неретве и њеног пресвлачења у пјенушаву бјелину у тренуцима прескакања пећина буди, у нашој интимној нутрини, благи осјећај спокоја, надчулног смираја и жудње за медитативним понирањем. Из наслућивања или откривања невидљивих порука у умјетничким остварењима академског сликара Салке Пезе, утканих у платнима која перципирамо, спознајемо путеве његовог дугог трагања и налажења смисаоности у појавама које, сензорно примамо несмисаоним, али их у дубоким слојевима несвјесног доживљавамо могућим.

У флуидном сусретању наших унутрашњих доживљаја и ликовног говора презентираних остварења Салке Пезе осјећамо како нас умјетник, из токова зорне уходаности, уводи у свијет звука боје и звука тишине, омогућава и да чујемо говор камена и његових извајаних косина и да дубље схватимо нашу пролазност у вјечитом живљењу плаховите Неретве. У дубине нашег интимног свијета назиремо и осјећамо како присутност метафизичке тишине појачава хладна, зелена и, некад, плаховита бјелине Неретва. „Робиња Неретва“, како је у узвишеном стиху назва поета Алекса Шантић, не остаје само у свом току већ, у складу са својим одсјајем и рефлексијом на брду, уноси у простор и атмосферу необични смирај, духовну отвореност и оданост свему што је у ходу, ритму и одразу Неретве уткано. Слике Салке Пезе јесу умјетнички доживљен изглед и ток Неретве као и титраји њених камених усјеклина, али оне нису само то. Оне су и говор пространијег и тананијег духовног назирања ритма била сваког камена, ужурбаног шума вода, плаветнила небеског свода, оне су изаткани изданци необичних дражи Херцеговине.

Салко М. Пезо: Илустрација

Салко М. Пезо: Илустрација

Шта је покренуло врсног ликовног ствараоца да на овакав, осебујан начин искаже оно што, до овог тренутка, није ликовним језиком исказано? Шта га је носило у данима стварања, у часовима загледаности у протицања и колоритна пресвлачења Неретве, шта га је чинило спокојним у тренуцима трагања за откривањем онога што стоји иза видљивог изгледа Неретве и њеног сусретања са камењем? Очито је да је интуитивно назирао стваралачке подстицаје који извиру из метафизичких стања ликовних елемената. Очито је и да посматрање високих седиментних брда како и њиховом природном реду и извајаном сложају тако и у њиховом сједињавању са плаховитом, зелено смарагдном љепотицом Неретвом доноси осјећања спокоја у унутрашњем, духовном пулсирању. Увиђањем смисла од искона спајаних тананих нити ријеке и камена је праћено особним доживљајем складности ритма и непатворне присности атмосфере. Надахнутим преносом спознаја, назирања и наговјештаја о ономе што је доживио у комуникацији са Неретвом и њеним рефлексијама, Салко Пезо је својим остварењима открио не само ликовну вриједност очитог већ и онога што постоји иза очитог. У дубљем емотивном и мисаоном доживљавању складних ликовних форми и композиција метафизичких ликовних елемената, стваралачки утканих у платнима Салке Пезе, могуће је, у њима, осјетити и хроматски успон боја, звука, ритма и необичне атмосфере и то од дна до бескраја, од Неретве до неба.

Све изречено и оно што није могуће изрећи (већ само назријети) о вриједности умјетничких остварења Салке Пезе јасно говори о оригиналности његовог ликовног израза, о његовом излажењу из уобичајених, „здраворазумских“ оквира о, уствари, његовом истанчаном осјећању за ликовним откривањем склада у појавно нескладном, необичног у обичном, вјечитог у пролазном, пространог у просторно омеђеном, динамичног у непокретном, у... Тачке нема, јер слике Салке Пезе не говоре о крају, већ о бескрају, не говоре о коначности ликовног језика, већ о трајности тражења и изналажења новог, не показују преламање свијета око нас само у свјесним, већ и у несвјесним слојевима душевног живота човјека.

Претходна · Садржај · Наредна

Вилко Шеферов: Стари мост [Повећај] Лазар Дрљача: Стари мост [Повећај]

Индекс · Нови број · Архива · Тражи · Инфо · Линкови
Редакција · Претплата · Контакт

Задња измјена: 2004-07-02

ISSN 0350-6517
Copyright © 1995-2008 Часопис Мост · Мостар · Босна и Херцеговина
Design by © 1998-2008 Харис Туцаковић · Шведска