|
Uprezaše me godine
i zgrabiše za vrat.
Ne daj im da me
raščereče!
I odnesu sa sobom
u nepovrat.
Crno li slutim
il’ zbiljski zborim?
No, već me hvata
nekakav strah.
Još tebe da nije,
što držim se za te,
k’o malehno dijete,
već davno ja bih
zvao se prah.
|