|
Да бих био ближи Богу и истини
Слиједио сам оче ријечи ти дјела
Остао сам вјеран нашој домовини
Која је у мени велика и цијела.
Не признајем оче оне који дијеле
Природу и људе на два мала свијета
Нити прозаисте што љубав не желе
Гледати у боји расцвјетаног цвијета.
Болестан сам оче од кроничне туге
Која ме нагриза корозијом рата
Што се годинама таложи у души
Због ње су ми ноћи бесане и дуге
И дом ми је због ње остао без врата
Па се као и ја осипа и руши.
|