|
Međ’ kulama zjapi Ništa.
Nema slike.
Nema duge.
Mosta, nije.
Nad Neretvom bolni krici.
Za slikom.
Za dugom.
Za, Most da jeste.
Kad umiraše, kristal zveknu.
Na devetog.
Noć Kristalna,
sa Svastikom.
Dan ponoći.
Ako Bog da, beharaće.
Biće duga,
od kamena.
Biče slike,
sva stamena.
Biće korak,
za prekorak.
Ar sa Mostom, sudbina je. |