Hansen Ger Kristian nije lice
iz Andersenove bajke
došao je stvaran iz Danske
u glamočko selo Dragnjić u ljeto
ljeta gospodnjeg 2000.
njegov domaćin i prijatelj
Sulejman zvani Kešan
na zgarištu rodne kuće
podiže novu
Hansen je došao da pomogne
i tu stane pamet
kao da je mašta Andersenova
drumovima prognanika
odvela Kešana do Danske
u dramu njegova života
kao sunca zraku
uvela novo lice
Hansen perač stakala pa farmer
ima finnu plemenitih zečeva
kada sam na ranču medu zečevima
kaže Kešan
pričini mi se da je oko mene
moje nekadašnje stado
ovce pasu janjci skakuću
ližu mi dlanove
bleje
srce se napuni naraste
Hansen voli bosansku kuhinju
(zasluga supruga Esme i Inge)
kapljice šljivovice
opijaju ga pejzaži i vidici
kada se na Cincar popne i pogleda
njegove krilate oči lete
i iznad nizina Danske
Kešan i Hansen, dva jarana
kuću u Dragnjiću grade
